SUNDAY, NOVEMBER 12, 2017

TWENTY-THIRD SUNDAY AFTER PENTECOST: HOLY HIEROMARTYRS ZENOBIUS AND HIS SISTER ZENOBIA; SAINT MILUTIN, KING OF SERBIA; VENERABLE THEOCTIST AND HELENA;
HOLY CONFESSOR VARNAVA OF HVOSNO

November 1/14 Saints Cosmas and Damian
Cosmas and Damian were unmercenaries and miracle-workers. They were brothers both in the flesh and in the spirit, born somewhere in Asia Minor of a pagan father and a Christian mother. After their father's death, their mother Theodotia devoted all her time and effort to educating her sons and raising them as true Christians. God helped her, and her sons matured as sweet fruit and luminaries of the world. They were learned in the art of medicine and ministered to the sick without payment, not so much with medicine as by the name of the Lord Jesus Christ. They were called ``unmercenary physicians,'' that is, unpaid physicians, for they healed freely and thus fulfilled the commandment of Christ: Freely ye have received, freely give (Matthew 10:8). So careful were they in healing men free of charge that Cosmas became very angry with his brother Damian because he accepted three eggs from a woman, Palladia, and ordered that he not be buried alongside his brother Damian after his death. In fact, St. Damian did not accept these three eggs as a reward for healing the ailing Palladia, but rather because she adjured him in the name of the Most-holy Trinity to accept these three eggs. Nevertheless, after their death in the town of Fereman, they were buried together according to a revelation from God. The holy brothers were great miracle-workers both during their life and after their death. A snake crawled through the mouth and into the stomach of a certain farm laborer during his sleep, and the unfortunate man would have died in the greatest pain had he not, in the last moment, invoked the help of Saints Cosmas and Damian. Thus, the Lord glorified forever the miracle-working of those who glorified Him on earth by their faith, purity and mercy.

THE READING FROM THE EPISTLE OF THE APOSTLE PAUL TO THE EPHESIANS (2: 4-10)

Brethren, God who is rich in mercy, because of His great love with which He loved us, even when we were dead in trespasses, made us alive together with Christ (by grace you have been saved), and raised us up together, and made us sit together in the heavenly places in Christ Jesus, that in the ages to come He might show the exceeding riches of His grace in His kindness toward us in Christ Jesus. For by grace you have been saved through faith, and that not of yourselves; it is the gift of God, not of works, lest anyone should boast. For we are His workmanship, created in Christ Jesus for good works, which God prepared beforehand that we should walk in them.

THE GOSPEL READING FROM SAINT LUKE (8: 26-39)

At that time, Jesus and His disciples sailed to the country of the Gadarenes, which is opposite Galilee. And when He stepped out on the land, there met Him a certain man from the city who had demons for a long time. And he wore no clothes, nor did he live in a house but in the tombs. When he saw Jesus, he cried out, fell down before Him, and with a loud voice said, “What have I to do with You, Jesus, Son of the Most High God? I beg You, do not torment me!” For he had commanded the unclean spirit to come out of the man. For it had often seized him, and he was kept under guard, bound with chains and shackles; and he broke the bonds and was driven by the demon into the wilderness. Jesus asked him saying, “What is your name?” And he said, “Legion,” because many demons had entered him. And they begged Him that He would not command them to go out into the abyss. Now a herd of many swine was feeding there on the mountain. So they begged Him that He would permit them to enter them. And He permitted them. Then the demons went out of the man and entered the swine, and the herd ran violently down the steep place into the lake and drowned. When those who fed them saw what had happened, they fled and told it in the city and in the country. Then they went out to see what had happened, and came to Jesus, and found the man from whom the demons had departed, sitting at the feet of Jesus, clothed and in his right mind. And they were afraid. They also who had seen it told them by what means he who had been demon-possessed was healed. Then the whole multitude of the surrounding region of the Gadarenes asked Him to depart from them, for they were seized with great fear. And He got into the boat and returned. Now the man from whom the demons had departed begged Him that he might be with Him. But Jesus sent him away, saying, “Return to your own house, and tell what great things God has done for you.” And he went his way and proclaimed throughout the whole city what great things Jesus had done for him.

A miracle of St. Demetrius of Thessalonica: Demetrius was a commander of Thessalonica during his life and remained so after his repose. People have felt his presence in Thessalonica, especially in times of great calamities. He protects the city, wards off misfortunes, repels invaders, and helps all who invoke his name. Here is a wonderful example of his unusual aid to people in need. Once, the barbarians attacked Thessalonica and were unable to overtake it. Infuriated at this, they pillaged the countryside and bound and carried off two beautiful maidens whom they gave as a gift to their prince. These maidens knew how to embroider well. When the prince saw their handiwork, he said to them: ``I hear that there is a great god in your land, Demetrius, and that he works great miracles. Embroider his face on this linen.'' The maidens told him that St. Demetrius was not a god but rather God's servant and the helper of Christians. At first, they refused to embroider the face of the saint, but when the prince threatened them with death, they carried out the command and completed the task by St. Demetrius's Day. On the eve of the feast, they looked at their embroidery and wept sorrowfully, as they had to spend the feast day in slavery and had to give that embroidered image of their beloved saint to an impious barbarian. Both maidens prayed to St. Demetrius to forgive them. Then St. Demetrius appeared to them and took them both away, as an angel had once taken the Prophet Habakkuk. He brought them to Thessalonica and set them in his church. A solemn all-night vigil was being celebrated, and many people were there. When they learned of the miraculous rescue of these Christian maidens, all glorified God and St. Demetrius, His great servant and commander.

Читање из посланице Ефецсима Светог Апостола Павла (2,4-10)

Браћо, Бог који је богат у милости, за премногу љубав своју, коју има к нама, И нас који бејасмо мртви од грехова оживе с Христом (благодаћу сте спасени), И с Њим васкрсе и посади на небесима у Христу Исусу. Да покаже у вековима који иду превелико богатство благодати своје добротом на нама у Христу Исусу. Јер сте благодаћу спасени кроз веру; и то није од вас, дар је Божји, Не од дела, да се нико не похвали. Јер смо Његов посао, саздани у Христу Исусу за дела добра, која Бог унапред приправи да у њима ходимо

Читање Светог Јеванђеља по Луки (8, 26-39)

У време оно, дођоше Исус и ученици Његови у околину гадаринску која је према Галилеји. А кад изиђе Он на земљу, срете Га један човек из града у коме беху ђаволи од много година, и у хаљине не облачаше се, и не живљаше у кући, него у гробовима. А кад виде Исуса, повика и припаде к Њему и рече здраво: Шта је теби до мене, Исусе, Сине Бога Највишег? Молим Те, не мучи ме. Јер Исус заповеди духу нечистом да изиђе из човека: јер га мучаше одавно, и метаху га у вериге и у пута да га чувају, и искида свезе, и тераше га ђаво по пустињи. А Исус га запита говорећи: Како ти је име? А он рече: Легеон; јер многи ђаволи беху ушли у њ. И мољаху Га да им не заповеди да иду у бездан. А онде пасаше по гори велико крдо свиња, и мољаху Га да им допусти да у њих уђу. И допусти им. Тада изиђоше ђаволи из човека и уђоше у свиње; и навали крдо с брега у језеро, и утопи се. А кад видеше свињари шта би, побегоше и јавише у граду и по селима. И изиђоше људи да виде шта је било, и дођоше к Исусу, и нађоше човека из кога ђаволи беху изишли, а он седи обучен и паметан код ногу Исусових; и уплашише се. А они што су видели казаше им како се исцели бесни. И моли Га сав народ из околине гадаринске да иде од њих; јер се беху врло уплашили. А Он уђе у лађу и отиде натраг. Човек, пак, из кога изиђоше ђаволи мољаше да би с Њим био; али га Исус отпусти говорећи: Врати се кући својој, и казуј шта ти учини Бог. И отиде проповедајући по свему граду шта му Исус учини.

БЕСЕДА о срцу успремљеном за Бога “Готово срце моје, Боже, готово срце моје! “(Пс. 57, 7).
Благо оном, браћо, ко може овако рећи Господу своме! Благо оном, чије је срце потпуно готово, да следује вољи Божјој. У томе и јесте готовост срца човечјег, да радосно следује вољи Божјој, и да се не смућава никаквим својим помислима и жељама. Покајани цар Давид следовао је најпре својим грешним помислима и жељама, и био је као лађа на бурноме мору. Но кад је увидео, да ће га бура потопити, обратио се Богу с великим покајањем и плачем, и предао је лађу свога живота потпуно у руке Божје. Готово срце моје, Боже, готово срце моје! узвикује он са великим миром душевним, јер зна, да је предао лађу своју у руке највештијем крманошу. Бесни ли још бура, наваљују ли ветрови и таласи, он се не боји, јер он је уверен, да његову лађу ништа не може разбити, и да ће мирно допловити у тихо пристаниште. Готово срце значи очишћено срце од гордости и смирено пред величанством силе и мудрости Божје. Готово срце значи срце испражњено од свих жеља и маштања светских, и испуњено једино стремљењем к Богу и љубављу према Богу. Готово срце значи срце излечено од свих беспокојстава, брига и страха, и утишано и охрабрено присуством благодати Божје. Хвалићу те и пјеваћу те у слави мојој. Тако продужује Псалмопевац. И то показује, колико је у истини срце његово готово. На име, он се не поноси царском славом својом, него је приписује Богу. Он се понизио пред Богом до ништа, и сва му је сладост, да велича и прославља Бога. Његова лична слава даје му само повод за прослављање преславнога Бога свога. О браћо моја, потрудимо се, да и наше срце буде што скорије готово пред Богом, — готово да чује реч Божју, готово да следује вољи Божјој, готово да прославља Бога живога. О Господе Боже, Створитељу наш бесмртни, помози нам приготовити срце наше, да буде сасуд благодати Твоје животворне. Теби слава и хвала вавек Амин.

Св. Козма и Дамјан. Бесребреници и чудотворци. Браћа по телу и по духу, родом негде из Азије, од оца незнабошца и мајке хришћанке. По смрти оца њихова мајка, Теодотија, посвети све време и труд, да синове своје васпита и подигне као истините хришћане. И Бог јој поможе, те синови њени израстоше као две слатке воћке, и као два светилника света. Беху научени лекарској вештини, и бесплатно помагаху болесним не толико лекаријама колико именом Господа Исуса Христа. И беху прозвати безмездним врачима, тј. Бесплатним лекарима, јер бесплатно лечише и тако испунише Христову заповест: бадава примисте, бадава дајите (Мат. 10, 8). Толико беху опрезни у бесплатном лечењу људи, да се Козма истински наљути на брата свог Дамјана, што овај узе три јајца од неке жене Паладије, и нареди Козма, да после смрти његове не сахране га до брата му Дамјана. У ствари Дамјан свети не узе та три јајца као награду за то што он исцели болесну Паладију, него што га ова закле Пресветом Тројицом, да узме та три јајца. Ипак по смрти њиховој, у месту Фереману, беху заједно сахрањени сходно откровењу Божјем. Беху ова браћа света чудотворци велики и за живота и после смрти. Некоме тежаку при спавању увуче се змија кроз уста у стомак, и имаше бедни човек у највећим мукама издахнути, да у последњем часу не призва у помоћ св. Козму и Дамјана. И тако прослави Господ за увек чудотворством оне који Њега прославише на земљи вером, чистотом и милошћу.

Св. краљ Милутин. Син Уроша I и краљице Јелене, и брат Драгутинов. Много ратовао бранећи веру своју и народ свој. Ратовао је против Михаила Палеолога зато што је овај био примио унију и присиљавао све народе Балканске и монахе Атонске да и они признаду папу. Ратовао против Шишмана цара Бугарског и Ногаја цара Татарског, да би земље своје одбранио. Сви ратови његови били су успешни, јер се непрестано Богу молио и у Бога уздао. Сазидао преко 40 цркава. Осим оних у својој земљи, као: Трескавац, Грачаница, св. Ђорђе у Нагоричу, св. Богородица у Скопљу, Бањска и т.д. он је зидар цркве и ван своје земље, у Солуну, Софији, Цариграду, Јерусалиму, у Св. Гори. Упокојио се у Господу 29. октобра 1320. год. Тело његово показало се ускоро нетљеним и чудотворним. Као такво оно и данас почива у Софији у цркви „Светога Краља“.